Još jedan od običaja našeg maleg mista je stari običaj štovanje sv. Ivana Krstitelja ili u narodu poznatog kao sv. Ivana Svitnjaka. Prid samo pripremanje fešte Imotski je neslužbeno bio podiljen na tri zone: Jezerane, Bazarane i Điradane. Svaka je strana štitila svoj teritorij, tako Jezerani nisu smili prići granicu dalje Gradske kavane, uz skaline do Šentade.Sa jezeranske strane bila je granica do Adine kuće i ispod Dinkove pećine. Dalje ne bih potezao granice jer su ove spomenute strane bile najaktivnije. Kao još nejakom članu ovih događanja nije mi bilo jasno čemu podila mista ako je sve u čast sv. Ivana.Međutim to je bilo jako važno za prikupljanje drva, i tada dinara. Glavni cilj bio je ubrati što više drva za složiti svitnjake jer su tada slagana po četiri svitnjaka na Bazani i Jezeru. Bio sam na obe strane, ne kao špijun nego je moja obitelj često seljakala pa sam po tom pitanju morao biti za obe strane. Drva su nam bila bitna kako kolićinski tako i lipo cipana jer su se svitnjaci slagali na stožac Drva su se donosila cilu godinu na konjima i magarcima na dvi strane na samarima. Darivatelji su se teška srca odvajali od drva jer je u jednom dugom razdoblju vatra u kućanstvima bila jedini izvor za kuhanje pa makar usrid litnje žege morao pofrigati jaje ili sitnom ditetu dati papicu. Te su cipanice obično bile dužine metar ili metar i dvadeset centimetara.To je bilo lako slagati, a sitnije ili cokove sa šupragom bacati u sredinu svitnjaka.Kraj odnosno vrh svitnjaka završavao je sa velikom zelenom granom zvanom breja. Dakle zbog toga su izbijali ratovi i čiji su svitnjaci lipše složeni. Prilikom milodara pivalo se domaćici ili domaćinu: „Oj šjor, šjora XY. naša mila diko tebe štuje malo i veliko, a najviše jezeranska dica, pomogla ih Marija divica“ ili obratno bazaranska dica. Ako ne bi bili darovani dobili bi kontra efekt: „Šjor, šjora XY eto ti te đavle i ko te namirio name“. Ako je bio bilo kakav dobitak:“Hvala Vama na Vašem daru što ste dali sv. Ivanu“. Kroz cilo vrime prikupljanja drva stalno su se orile pisme, Bazarani Jezeranima: „Na Bazani sira i mlika, na Jezeru Mele vam je dika“. Jezerani Bazaranima: „ Na Bazani rodile su drače, na Bazani Šiška po…a gaće“, “Bazarani naili se zmija, Jezerani pukoše od smija“, Bazarani Jezeranima: „Jezerani naili se luka, oni skaču sa Pasjega kuka“, „Jezerani konjskim salom začinjaju puru, ručak im je u devetu uru“, „Na Jezeru rodile su murve, na Bazani sve su žene kurve“ i obrnuto.“Na Bazani još se svitnjak pali, Jezerani svog su đavlu dali“, „Jezerani bolje nam je nikako ne žeći nego paliti od štraca smrdeči“. Još uvijek pozdravljam Bazarane na očuvanju tradicije ali imam i veliku zamirku jer ne kupe drva već bez milosti siku lipu šumu po Gospinom docu, Topani i Modrom jezeru te se u velikom dilu rišavaju starih štraca.Pri obilasku domaćinstava radi drva ukapila bi se i koja para u blagajne. Kad bi bio tajac za prikupljanje ekipe su vodile teške bitke na otvorenom kamenicama i napravama zvanim bacači. Bilo je razbijenih glava, ako si dobio pod majicu šuti i vrati. Bazarani su bili u prednosti jer su bili na uzvisini nad Dinkovom pećinom i na obali (sada dio oko spomenika).Jezerani bi iskoristili prirodni klanac kojeg bi prekrivali granjem, travom i zemljom i kojeg su zvali bunker. Više je služio za ranjenike lociranim na Kulici di se nalazi veliki parking limenih ljubimaca koji su zauvik potirali jezeranske svitnjake.Špijuni su imali zadatak prinositi kapetanima ekipa čiji je bolji svitnjak i tko je više priskočio preko žerave bosih nogu. Uz plamene jezike orile su se pisme, a uz krisnice za one škrte bi se pivalo: „Koliko iskara vrcilo, toliko vas đavala odnilo“. Žerava bi često ponudila misto gradelama, bilo je pića i fritula.Skupljene pare išle su u zajedničku blagajnu tj platili bi misu Svečaru. U slozi bi išli na misu, a sutradan bi zajedno išli u Modro jezero u miru na obe strane unatoč razbijenim glavama.

„Bazarani juriš učiniše Jezerani , svi se pokloniše“
„Jezerani da vam nije naše likarije ne bi ili slasne govedine!

Josip Braco Zen

Dio Bazane ispod tvrdave snimljen 1942. godine, lijevo je kuca Tezulata, desno Cokana Valdevita te Vicka Tezulata, fotografija u obiteljskoj arhivi