Imotski, Bakova povorka na Pjaci 2003. godine.
…Po kazivanju učitelja Tonka Malića Baka je činilo društvo momaka i oženjenih. Bako je živi čovjek, ukrabuljen, s velikim crvenim nosom, dugom bradom i brkovima, debeo, dobar pivač……On sidi na kolima koja potežu dva, tri ukrabuljena čovika….U Bakovoj povorci nema ženskih osoba… Oko Bakovih kola su same mačkare. Putem dok idu ne pivaju ništa. Od Bazane krenu prema Riščanskom selu, pa idu preko Pazara, pa na Stradun, na zgradu pošte, na Điradu, a zatim oko Jezera, preko Pjace na Pazar i od tuda opet na Bazanu. Kako dođu do kojeg komšiluka, kola stanu, sve se mačkare okupe okolo, a Bako počinje pjevati:

Evo dođe Bako k vami
Da ne biste bili sami
Ja učini duga puta
Od krajeva Kalikuta.

Mačkare i ostali puk složno odgovaraju:

Dobro doša’ stari Bako
Iće, piće, za te svako
Obilno je pripravljeno
I pečeno i vareno
Evo tuka i gusaka,
Evo s maslon ušćipaka
Evo s meson paveruna
Evo s maslon makaruna
Evo srne razvarene
Siron, maslon začinjene
I debeli kapunova
i lovine, još zečeva
Eto sira i salama
Nek’ se puni Baku jama.

Bako nastavlja:

Ja sam Bako onaj stari
koga štuju svi vinari
i štova’ će sve bez mita
doklen bude ovog svita.

Mačkare i puk uzvraćaju:

Zato smo te pozdravili
i na bačvu postavili
jer tvoj obraz dobro kaže
da t’ od vina ništa draže
Evo bačve vina cila
da moš’ piti izobilja
A kad bude izručena,
Druga ti je priključena.

Bako:

Za vinom mi srce vene
Upitajte moje žene….

Gordana Radić, Bako-Imotske karnevalije (2010.)