Marko D\u017eamonja na svom bijelcu Karlu ja\u0161i Bazanom 1929. godine, a na fotografiji se vide ostaci mleta\u010dkog lazareta. Marko D\u017eamonja (1888-1961) ro\u0111en je u Imotskom, a imao je petero bra\u0107e: Nikolu (1884), Franju (1890), Josipa (1894), Gaju (1899) i Rajmunda (1902), poznatog fotografa te tri sestre: Mirjanu (1886), Anu (1892) i Franku (1896). Otac mu je bio Jure (1853), a majka Kata Vu\u010demilovi\u0107. Djed mu je bio Nikola (1825), a pradjed Jure (1804) koji je doselio iz Mostara, a svi oni bili su uspje\u0161ni trgovci. Marko se nije \u017eenio poslije nesretne ljubavi prema Mili Franceschi, a jako je volio djecu i konje. Umro je u splitskoj bolnici u srpnju 1961. godine. Nitko od Markove bra\u0107e nije imao mu\u0161kih nasljednika pa je pleme D\u017eamonja u Imotskom izumrlo.<\/p>\n\n\n\n
U nastavku pro\u010ditajte izuzetno zanimljiv tekst Josipa Brace Zena u kojem s nama dijeli svoja sje\u0107anja na Marka D\u017eamonju i nostalgii\u010dno nas vra\u0107a u neka davna imotska vremena…..<\/p>\n\n\n\n
Usu\u0111ujem se napisati malo istinski ri\u010di o Gospodinu Marku D\u017eamonji. Bija\u0161e sin Katine i Jure D\u017eamonja i brat Nike, Frane, Rajmonda, Gaetana te sestre Ane (Split). Bio je trgovac. Kao momku tragi\u010dno je prikinuta ljubav njegova \u017eivota sa super lipoticom Milom Franceschi. Ostao je viran cilog \u017eivota te nije potra\u017eio drugu sre\u0107u. Bija\u0161e \u017eestoki zaljubljenik konja pa je nabavio \u010disto grlo lipicanca po imenu Karlo. Marko je bo pre\u017eenca sa pelerinom i \u010dizmama na tom vi\u0161e labudu nego konju, jednako gordi obojica. Volio je ljude i \u017eivotinje pa je tako veliki dio svog \u017eivljenja bio \u017ertva uga\u0111aju\u0107i jednim i drugim. Nije mogla niti jedna srida pro\u0107i kroz veliki imotski Pazar da se Marko D\u017eamonja ne bi stavio u ulogu velikog humanitarca. Primao je u svoju \u0161talu i veliko dvori\u0161te na desetke konja. Te su \u017eivotinje bile izmorene od velika puta pa im je barba Marko pru\u017ea okripu i miran parking. Tro\u0161io je svoje lipo mirisno sino i hladnu vodu iz njegove duboke \u010datrnje. Ako bi roba te sride ostala neprodana ljudi bi je pohranili u prostor koji je on za to osigura. Sve te usluge radio je besplatno i za to nikad nije imao ni najmanju korist. Kad bi sve otpratio dalje na put ostala bi mu za nagradu lopata i grabova metla da bi sve u detalji\u0107e po\u010distio i punio rupu od gnoja. Kako je dr\u017eao velike belgijske kuni\u0107e od kojih su neki te\u017eili ko janjci svake bi mu sride ispod konja stradao pokoji kuni\u0107. Marko nikad nije reagirao, samo bi mu se navla\u017eile o\u010di. Imao je na desetke ku\u0107ica i bu\u017ea na ku\u0107i koje su bile nastanjene vrsnim golubovima. Tu su bili lepezaneri, gu\u0161aneri, pelicaneri, listono\u0161e i drugi. I modre laste su imale mir pod njegovim strehama i \u0161tali. Na poseban na\u010din podnosio je muke sa imotskim berekinima jer bi mu svako malo koji od tih pra\u010dkom ubio goluba. Bio sam s njim u dvori\u0161tu kad mu je na rame doletio golub sa strelicom od \u017eice od lumbrele prostreljen kroz volju. Ja sam malo pustio suzica, a on je samo opsova zvizdu. \u010cak su i repci bili spokojni pod njegovom paskom. Jednog zimskog dana doveo je virski kova\u010d Mile u barba Markovu \u0161talu na smrt izgri\u017eenog konja dorata kojeg su izgrizli vukovi kako bi mu vida rane. Sa iskustvom i voljom dao je sve od sebe sa veterinarom i likarijama, ali nije bilo pomo\u0107i jer je konj bio puno izgri\u017een. Da prominim malo stranicu pa vam iz mog si\u0107anja pribli\u017eim barba Marka. Ve\u0107 san spomenio da je volio ljude. Iako je \u017eivio sam i bez obitelji ipak je svojim dobro\u010diniteljskim opho\u0111enjem sa ljudima imao veliku obitelj. Bio je ve\u0107i od Caritasa, \u010de\u0161\u0107e je svoj zalogaj dao drugom nego sebi, \u010de\u0161\u0107e je svoj mir dariva ljudima, posebno susjedima. Ra\u0111e bi i svog goluba ostavio bez vode da bi napio \u017eednoga. Imao sam \u010dast kao dite i kao momak \u017eiviti u najbli\u017eoj blizini i brizi sa barba Markom jer je moja obitelj \u017eivila u ku\u0107i bra\u0107e Rako, sada Zdravka Oluji\u0107a. Bili smo dosta brojna obitelj, a ta ku\u0107a nije imala osnovne uvjete za normalan \u017eivot. Kako je u ratu \u201cubijen na\u0161 vodovod\u201d tako je \u017eivot mnogima bio bez vode. Nismo imali di prati robu ni su\u0161iti istu. Za te nedostatke se pobrinio barba Marko. Otvorio je svoje veliko srce, ne samo mojim roditeljima nego i ve\u0107ini susjeda sa \u0160entade. Mi smo imali pravo na \u010datrnju ispod \u0160entade koju smo zvali Dora. Kako je bila malog sadr\u017eaja tako bi i za bezki\u0161nih dana brzo prisu\u0161ila. Ali tu je velika \u010datrnja barba Marka, velika ma\u0161tela, teza i sad\u017eak za luk\u0161ijanje robe i puno dvori\u0161te \u017eica za su\u0161it. Nije bilo lako doma\u0107icama istezati iz devetmetarske \u010datrnje na desetke si\u0107a vode. I tu bi se zna ubacit u pomo\u0107. U njega su svi susjedi kao i moji roditelji klali gudine. On ne bi dao mesaru krpatit gudina nego bi ga obisio u tezi za gredu, svega bi ga iscrta modrom kredom, ko kroja\u010d jaketu. Sutradan bi ga bikario. Tu bi bilo veselja i smija pa bi se gradela stavila u funkciju, a kruv fri\u0161ki iz male pekare M. Ba\u010di\u0107. Kako je barba Marko dava kompletne usluge brinio se i za pokojnike jer je imao kompletan odar i \u010dak konop za spustiti pokojnika. Najvi\u0161e mi se upila u mozak jedna velika barba Markova gesta kada bi za velikih \u017eega u njega skoro nestalo vode, a bilo bi mu \u017eao nas dice pa je \u010desto kroz tajni ulaz od brata Rajmonda dok bi on bio u kinu, ukra si\u0107 ladne vode da se mo\u017eemo napiti, da ne skapamo od \u017ee\u0111e. Rajmondo ne bi da ni kapi, on i \u017eena sami, a \u010datrnja puna. \u010cesto bi zna nas dicu iz kvarta iznenaditi kompotom od vi\u0161anja.To bi radio s posebnim gu\u0161tom, \u010deka bi kad se vratimo iz Jezera \u017eedni i gladni. Nasrid dvori\u0161ta bi iznia stoli\u0107 i stolce, na siniju bronzin sa gogolja, podilio bi nam drvene ka\u0161ike i stalno nad nama govorio: \u201cLapaj, lapaj majkinu van zvizdu\u201d i grca od gu\u0161ta kako mi svladavamo tako vru\u0107i kompot. Pola nas bi kripia ladnom marenom, pola \u010da\u0161om vi\u0161anja. Nekoliko puta bi nas do\u010deka poklopljen bronzin, a unutra miris do neba, vru\u010de janjetine s ra\u017enja. Uo\u010di svete Lucije nam je dava sino koje bi postavljali za magare svete Lucije, da bi on u kasne ure sa zvoncem pod di\u010dijim prozorima igra ulogu svete Lucije. Ujutro je bilo iznena\u0111enja na njegov na\u010din. Si\u0107an se da nam je vi\u0161e puta dariva limene kutijice sa malim ogledalcem. Te kutijice su bile jo\u0161 ostatak iz njegove biv\u0161e trgovine. Te su kutijice zvane burmutice slu\u017eile starim curama iz barba Markovog doba za \u0161mrkanje jer su se punile tarom od duhana. Mirisalo mi na turcizam kad bi ga moja mater ponudila kakvom lip\u0161om pjatancom, s gu\u0161tom bi prihvatio, a mi bi znati\u017eeljno pratili kojom pa\u017enjom bi to po njegovu \u201clapa\u201d jer nikad ne bi koristio pribor, sve bi obavio sam d\u017eepnim no\u017ei\u0107em, a nikad ne bi prosuo ni mrvicu hrane ni kap juhe. Tako nam je pripovida kad bi se na\u0161lo njegovo dru\u0161tvo u du\u0107anu pok.Ivana Bori\u0107a u ku\u0107i Ivana Po\u0161tenjaka, danas Mira Te\u017eulata, naru\u010dili bi u jedne Gornjo Vinjaku\u0161e kabli\u0107 kisela mlika i kruv ispod sa\u0107a on bi otkinuo komad kraja koji bi ima formu drvene ka\u0161ike. Izdubio bi pupu i tako grabio kiselinu i na kraju bi taj ve\u0107 komad raskva\u0161ena kruha polapa. Tada bi reka starom Ivanu:\u201d Jesi li video kume, jedan od nas je polapa ka\u0161iku\u201d, a ovaj \u0107e naivno na to: \u201cA koji je to kume, utrobu mu \u0111ava odnija\u201d. Nije izosta smij. Jo\u0161 bi moga dugo pisati o tom velikom \u010dovjeku, uvik sam ko mla\u0111arac gleda u njemu jednu dozu poti\u0161tenosti pa bih zaklju\u010dio da je takav zbog velikog gubitka njegova labuda Karla, kojeg su osloboditelji naprasno oteli iz njegova srca. Zato je prima tolike konje na brigu. Marko D\u017eamonja dava je sebe cili \u017eivot pa je tako sve svoje oporu\u010dno razdilio. Uporno je nosio ko\u017ene \u010dizme, mo\u017eda jo\u0161 iz austrougarske konjice. U \u010dizmama je omotova stopala \u0161ufericama, ali bi se one u hodu ru\u017eno podvile. Na\u017euljale ga te je dobio gangrenu i od toga 1961- godine umro u splitskoj bolnici. \u017dalosna me vist na\u0161la u Subotici u vojsci.<\/p>\n\n\n\n
Neka po\u010diva u okrilju Gospe od An\u0111ela<\/p>\n\n\n\n
Braco Zen<\/p>\n\n\n\n
Fotografija u obiteljskoj arhiv<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Marko D\u017eamonja na svom bijelcu Karlu ja\u0161i Bazanom 1929. godine, a na fotografiji se vide ostaci mleta\u010dkog lazareta. Marko D\u017eamonja (1888-1961) ro\u0111en je u Imotskom, a imao je petero bra\u0107e: Nikolu (1884), Franju (1890), Josipa (1894), Gaju (1899) i Rajmunda (1902), poznatog fotografa te tri sestre: Mirjanu (1886), Anu (1892) i Franku (1896). Otac mu […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":4170,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[6],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/stari-imotski.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/4169"}],"collection":[{"href":"https:\/\/stari-imotski.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/stari-imotski.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/stari-imotski.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/stari-imotski.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=4169"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/stari-imotski.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/4169\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":4171,"href":"https:\/\/stari-imotski.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/4169\/revisions\/4171"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/stari-imotski.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/4170"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/stari-imotski.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=4169"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/stari-imotski.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=4169"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/stari-imotski.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=4169"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}